Читање

14.11.06

(Блиц)

Повод овог записа је у једном објашњењу из заграда. У пар речи осликано је стање свести савременика, у шта се можете уверити и коришћењем овог медија.

Сваког уторка, Весна Тријић служи се заградама да би што сажетије у „Блицу“ приказала по једну нову књигу белетристике. У једној од тих заграда даје (свој?) увид о
потрошачком друштву (чији је бог новац, а филозофија менаџмент)

О новцу довољно говори запис o опсесији новцем у САД-у, с тим што би самозадовољство удаљеношћу примера који је наведен било сувишно – као и много шта друго у овом времену постаје облик ствари које долазе. Неретко, и прижељкује се да дођу, као одраз „просвећености“.

У многим текстовима менаџмент прераста у филозофију, ауторима то као да се поткрада у заносу уздизања сопственог значења. Једноставне технике које праволинијски воде до циља управљања престају да буду само предмет ових разматрања, већ добијају тумачење општих образаца по којима треба да се понашају не једино они који се затекну у описаној ситуацији, већ увек и читав људски род. На крају, стижу и до гротескних конструкција о најбољем од свих могућих доба за живот, до уздизања принципа задовољства и још којечега.

На крају овог записа уместо тражења речи које би подједнако убедљиво приказале неко другачије стање од оваквог губитка сопствености, овде је место ономе који подстиче на акцију. Као што је написао Св. Теофан Затворник: „Бори се, и нећеш пасти.“

Labels: ,

1 Comments:

  • Читалац нас, без сумње, уводи у сурову реалност данашњице, сетно се сећајући прошости и магловито наслућујући беспризорну сутрашњицу. Па ипак, има нешто што повезује старије и људе мог поколења који су дошли себи, то јест Цркви својих отаца: то је управо свест о неопходности живота који треба да се одвија пред Лицем Божијем, и по непоткупљивим законима савести. Ми, млађи, знамо да је Небеска Србија, као и Христос, камен-крајеугаоник, без које нема изградње куће земаљске Србије; и, по речима Спасовим, ко на тај камен падне, разбиће се, а на кога он падне сатрће га, па био тај политичар, књижевник, академик, теолог, филозоф, ма ко и ма шта он био. Зато млади Срби - хришћани желе да обнове своју отаџбину по вољи небескога Оца. Они живе у време разулареног сатанизма, и није сигурно да ће у том подухвату успети. Међутим, они морају да сведоче, црпећи снагу, између осталог, и из оваквих списа, списа који их уче личном и друштвеном поштењу и марљивости која је једини лек против страшне болести, од Владике Николаја дефинисане као "омладински песимизам". Оно што младе на њиховом путу надахњује то је, свакако, и жеља за сусретом са својим светим и честитим прецима у Царству Божијем - да они од нас не окрену лице са срамом, него да нас приме са радошћу, препознајући у нама своје потомке. И тако се нит, коју су безбожници 50 година кидали у Србији, наставља упркос свему. Наравно, није све у прошлости било икона, али све је стремило икони; на нама је да своју стварност, помоћу Божијом, опет ка икони усмеримо; дно на коме смо не може се напустити пузањем по плићацима и барама политичко-идеолошких басни о победи путем социјалних реформи, него орловским летењем у висине Духа, преображајем личности и друштва у складу са Христовим заповестима. Док се не обнови србски образ, ништа се неће обновити.

    By Anonymous Anonymous, at 13:08  

Post a Comment

<< Home