Херман Хесе - Срећа

Премда већ у годинама у време док ју је писао, Хесе у овој збирци есеја истрајава у својим духовним особеностима – непоколебљиви је индивидуалиста који одбија да се повинује општеприхваћеним вредностима, али као општеприхваћену вредност сматра индивидуализам.

Ова књига као да је покушај да се пренесе след мисли који се рађа приликом испољавања среће. Осећај је тешко директно пренети, па се Хесе одлучио за тај неуобичајен поступак.

Прелепом реченицом, у изванредном преводу Јасмине Буројевић, води нас Хесе кроз духовне амбијенте који су толико заносни да даље проблематизовање испољених ставова бива мало битно. Дочарао је осећање своје екстазе, а то је више него довољно за успело дело.