Леонид Андрејев – Јуда Искариотски

Књига је сачињена из две приповетке Леонида Андрејева – „Јуда Искариотски“ и „Он – прича непознатог човека“, и непотписаног поговора.

Андрејев исписује делове приповести о Јуди из Кариота, не задржавајући се на познатим описама из Јеванђеља, попуњава „шупља места", оно што је било „у међувремену". Пад Јуде, пут његове издаје – то је оно што га занима. Не либи се да разлоге пада пронађе у (вероватно апокрифној) тези да је Јуда постигао циљ – да се занавек уз његово име помиње издани Христос, али се не либи ни да такву мотивацију назове сатанском. Описи карактера ослањају се на сликовита набрајања одлика човековог изгледа, а посебно живописан је опис Јуде и његове наказне главе, у којој, како писац каже, могу само страшне мисли да се витлају.

„Он“ је приповетка у духу готских романа, смештена негде на Северном мору, не много далеко од Петрограда, где сиромашни студент добија учитељско место у имућној породици неког странца. У атмосфери сивог неба и сивих таласа, он чезне за утопљеном домаћиновом кћерком коју никада није упознао. Јунаков је иритиран необичношћу неумесног смеха својих домаћина, као и чудноватим јутарњим уклањањем свих трагова људског постојања у вртовима који окружују кућу у којој живе (испољена претерана педантност подсећа на описе које Башлар у „Психоанализи ватре“ проналази у Балзаковом делу). Наједном, појављује се непознати, ваздушно биће, утвара, са којом без речи комуницира све док оно не проведе ноћ крај његовог узглавља. Крај ове приповетке наметнуо је питање – да ли је губљење разума главног јунака последица околине у којој се обрео, или је тај губитак узрок његових необичних доживљаја?

Пажњу заслужује и надахнути поговор "Даље, даље је мој циљ" (цитат Андрејева), чији аутор може да се наслути. Наглашена је Андрејевљева романтичарска тежња да „хоће даље“, и непристајање на све што „човека заувек одваја како од сопствених дубина, тако и васељенских ширина“. Посебно је истакнута воља његових јунака, ма колико нејаки – баш као сва људска бића – били. У њиховој вољи су опредељење и покушај – без обзира на препреке, или успешност тог покушаја – да испуњавају од Бога дату обавезу делања у овом свету, и својим трудом утичу на њега.

Ни Андрејев, нити аутор поговора нису давали потпуна разјашњења. И један други захтевају труд од читаоца, као прозрак труда потребног за Спасење. Препоручујем.