Читање

8.3.07

Јуриј Пољаков – Јаре у млеку


Роман с подсмехом. Како о писцима и њиховим слабостима, тако и друштву које их награђује. И саме те награде најчешће су плод политике, примећује Пољаков. Обилне су алузије са именима и називима, које су вероватно занимљивије локалном читаоцу. Роман горчине и апсурда.

Безимени наратор саопштава нам како је у почетку Перестројке од физичког радника Виктора Акашина начинио књижевну звезду, премда исти не само да ништа никада није написао, већ се не сећа ни да је читао. Урнебесно смешна прва четвртина романа бива настављена одуженим описима припрема за књижевни успех. Полуписмени јунак успева чак да добије најпрестижнију америчку награду (Бејкера, очигледна алузија на Букера), због својих политичких иступа, који су – изгледа уобичајено код Пољакова – плод случајности и неспоразума. Крај је у духу општег помирења, у околини свеопштег проституисања и криминала постсовјетксог друштва.

Премда замишљен као сатирични роман који ће насмејати читаоца а на крају му оставити горак укус, грађење комичности на подсмеху бива брзо истрошено. Пољакова то не спречава да са исти методом користи до самог краја романа. Многи од мотива понављају се у каснијем роману Пољакова „Небо палих“, чија сажетост добија на вредности након читања овог дела.

Labels: ,

0 Comments:

Post a Comment

<< Home