Зоран Живковић – Библиотека

Усамљени интелектуалац, сасвим подвојен од људи, скрајнут, окренут само себи, анализује до бесмислених детаља свет око себе. То је портрет главних јунака сваке од шест прича ове књиге.

Живковић у овој књизи подсети на Борхеса (због медитативности јунака) и Кафку (због њиховог отуђења).

Од шест прича које творе ову књижицу, свака садржи у називу библиотеку. Теме прича су пуно пута поновљене теме из фантастике, измештене у садашње време. Последња прича – Отмена библиотека – најуспелија је. Самоубиства из познатих романа попримају обрисе судбине која које власник намењује једној књизи. Успело и духовито. Крај приче носи обрт и оригиналан начин обједињавања прича из којих се књига састоји, кроз приказ оброка састављеног од њих,.

Успорено, хладно и без усхићења било код писца, јунака или читаоца. Веће задовољство накнадног промишљања него читања.