Данијел Алеви – Историја четири године: 1997-2001

Овај кратки роман аутор је написао логички беспрекорним спровођењем идеје о могућој будућности. Она захтева ново понашање, ствара нове нагоне и образује неку другачију лествицу вредности.

Свет који Алеви описује настао је као последица открића која су водила до преобиља које је обезбедило трајни опстанак људи. Човека ослобођеног материјалних стега и препуштеног само себи очекује досада, па та бића као свој главни циљ имају тражење разоноде. Усамљеног човека овај свет без Бога одоводи до вере у мноштво, масу. Уместо у раду, ова беспослена маса задовољство налази у дрогама и перверзијама, у тренутном задовољењу све нижих жудњи.

Насупрот њима су малобројни морални и учени, организовани у комуне које строго пазе на душу и тело. Алеви верује у моћ науке, верује у ученост, и његова књига је посвета разуму. Или – истинитије – посвета правом разуму.

Тајанствена болест напада такво човечанство, као последица његовог неморалног живота. Године из наслова доносе пустошења налик на она из средњовековних хроника епидемија куге. Крај књиге доноси наговештај среће напаћених, али морално ојачалих европских држава, које збијају редове налик на грчке полисе некада пред ратом који их очекује.

Роман није незанимљив. Ипак, најупечатљивије је предвиђање будућности које доказује да такви напори имају способност да наговесте облик ствари који долазе, због чега и препоручујем ову књигу.