Читање

11.2.08

Павле Ћосић - Лепосава

У овој књизи описана је будућност у којој ће све станице преносити вести Б92 – јер су једине објективне... И Београд у коме ће постојати улица Наташе Кандић.

До сада без изузетка, становници Србије након прве од претходне две реченице подигну обрве. Након друге на њиховом лицу затрепери осмех, па запитају где та књига може да се нађе. Још ни једанпут није било потребно поменути друге детаље из ње - „цивилизовање из ваздуха“, нови назив за Аду Циганлију - „Ада равноправних грађана“, ППГ (схватиће онај ко прочита) итд. Зачуђујуће или не, тек становници Србије као да не смеју да говоре оно што мисле, и са радошћу прихватају онога ко се усудио да наглас каже: „Цар је го!“. Тоталитарна свест? Наравно. Страх? Очигледно.

У овом духовитом роману, проистеклом из записа са ауторовог блога, Лепосава – типична омладинка будућности – и њени пријатељи праве преврат у свести Србаља, непрекидно заглупљиваних медијима, поштовањем бесмислених прописа намењених мање цивилозаваном делу човечанства и проповедањима о недостижној утопији иностранства. Аутор се беспоштедно разрачунава са стварношћу Србије, довевши постојеће облике испољавања до крајњих граница. Тако, у смеху, страх остаје негде иза, и то је највећи успех ове књиге.

Дело написано једноставним речима, естетике налик оној сервираној са Б92, што не чуди када се зна да је аутор био запослен на тој радио станици. Стога је ово дело – као ретко које – узнемирило сараднике тог медија, јер не само да је дошло од „својих“, већ је и исписано на њима разумљив и близак начин.

Налик Мирићу, и јунаци ове књиге показују да се сили може одупрети само већа сила. Сам крај књиге доноси можда и једине озбиљно написане речи, што их чини јаснијим у контрасту са остатком текста.

Књига успева да буде духовита, по некад по сваку цену. Естетика подсмеха коју користе и Б92 и Ћосић, онемућава давање високих оцена ономе што се из ње изнедри. За разлику од озбиљнијих и темељитијих – успела је да жацне, прене и ипак пружи осмех, па ће се и овај текст уз опрезну препоруку завршити лековитим ускликом: ЦАР ЈЕ ГО!

Labels: ,

1 Comments:

  • Napred Mihailo! Kako to da nema komentara na tvoje postove? Mozda Blogger nije najbolje mesto za tvoja lucidna zapažanja.
    Pavle Ćosić

    By Anonymous Anonymous, at 20:59  

Post a Comment

<< Home